фотографија О Ш " Вук Караџић " 1876 - 1968.год. ( 1984 . срушена)
Како је наведено у књизи „Мала историја – Сто педесет година
Основне школе „Херој Света Младеновић“ Сараорци“(Р.Матића)
по традицији која је и записана, прва основна школа прорадила је код цркве брвнаре
у Лозовику 1835. године.
Већ од следеће године ову школу, пошто је била једина у околини,
похађају и деца из суседних села: Сараораца, Лугавчине, Милошевца и Голобока.
Од 1836. године, свуда у записима о овој школи може се пронаћи назив Сараорачко
-Лозовичка. Према томе, ова година се може узети и за годину
постанка школе и почетак школовања деце из Сараораца.
Први учитељ те школе био је Аранђел Илић, родом из Крњева,
који је овде дошао за учитељ када је имао само 15 година и,
у овој школи, учио децу до 1840. године
Постоји неколико мишљења о пореклу и значењу имена Сараорци:
прво је да турска реч сараор вероватно вуче корен из персијске речи
selahor,
selahor,
а да означава људе који који оправљају нека утврђења и због тога су ослобођена
одласка у рат (ово објашњење потиче из записа Вука Караџића у народној песми
„Опет зидање Раванице“. У турској војсци сараори су били најамници,
брзи коњаници чија служба није дуго трајала и на похдима их је било
двадесетак хиљада, а уживали су султаново поверење и стајали крај њега,
са леве стране од јаничара, али због нестабилности и неизвесности
овог позива не звучи вероватно да је могао да опстане као
традиционално занимање становника једног насеља.
Међутим, у Српском рјечнику, на 909. страници за реч сараори не наводи
објашњење на српском, већ га даје на немачком језику.
Међутим, у Речнику српскохрватскога књижевног језика, на 648. страници,
поред речи сараор стоји објашњење да је та реч турцизам, мушког рода
са значењем : радник, кулучар, са примером употребе речи, коју је записао Вук:
„Почне се оправљати и град београдски, те дигну млоге сараоре из народа“.
На истој страници се налази и реч женског рода сараорина, која је објашњена као
: градња, кулук и примером употребе речи у књижевности, од стране
Петра Кочића „Плати главом (син) на сараорини , кад се градила цеста од
Бањалуке...“ Наведени извори и примери показују да је становници места
Сараорци, без обзира да ли је име значило плаћене коњанике, раднике кулучаре,
или мајсторе зидаре, који су према неким подацима чак учествовали у зидању
-града и Смедеревског града учествујући и у одржавању, могу да се поносе
именом свога места.
Нема коментара:
Постави коментар